Zašto je prihvatanje bitno?

Prihvatanje? Primetila sam kroz svoju praksu i rad, da ljudi imaju najveći problem da prihvate situaciju i da razumeju na pravi način to „prihvatanje“. A kad im kažem da moraju to da prihvate da bi uopšte mogli dalje, reaguju „Pa, prihvatio/la sam, samo me to izluđuje. Ne mogu više. Nekad me to baš onako naljuti, baš pobesnim. To je neizdrživo.“ Međutim, šta je ovde problem? Oni u stvari ni ne znaju šta znači „prihvatiti situaciju“. Za njih, to znači pomiriti se sa tim. A to je potpuno pogrešan prilaz tome.

„Prihvatiti situaciju“ znači reći sebi: „U redu, situacija je takva kakva je, ali bez obzira na to ja sebe volim ili volim svog dečka/devojku, prijatelja/prijateljicu, roditelje, sina/ćerku, kolegu/koleginicu itd. ko je već u pitanju.“ To bi bilo ovako: „Bez obzira što si sad upao/la u probleme, ja tebe volim.“ Ili „Bez obzira što si se isuviše ugojio/la, ja tebe volim.“ Ili „iako se sada suočavaš sa velikim strahom, ja tebe volim.“ Ili „bez obzira što sam izgubio/la posao, ja volim sebe.“ Ili „Iako sam alkoholičar/ka ja volim sebe. I radiću šta umem i znam da izađem iz toga.“ Ili “Iako sad imam problema sa novcem, ja volim sebe.“ I uvek, uvek LJUBAV. Ljubav je najbolji lek za sve.

U prvom slučaju kada to niste prihvatili vi ste sve vreme u osećaju odbojnosti. U odbojnosti ka situaciji, odbojnosti ka osobi, u odbojnosti ka sebi, u odbojnosti ka celom svetu. I tada ste ljuti, besni, zavidni, zabrinuti, u strahu, ljubomorni, tužni ili razočarani na bilo koji način. I tada vam treba jako malo da eksplodirate, planete i reagujete veoma burno na sve i svakoga, a to nije nikako dobar put. Tim reakcijama samo produbljujete nepovoljnu situaciju i sve postaje još teže. U takvim stanjima nismo u mogućnosti da vidimo rešenje niti da na pravi način prenesemo ono što duboko u sebi osećamo i mislimo. Kada smo u odbojnosti trošimo puno energije na odbijanje situacije. I postajemo umorni i iscrpljeni.

Dok u drugom slučaju kada prihvatimo situaciju kakva jeste, prva najveća dobrobit toga je da ne trošimo snagu na odbijanje situacije već na rešavanje situacije. A to nam i jeste najveća šansa da nađemo način da rešimo tu situaciju. Kada kroz ljubav gledamo na situaciju, tada smo više saosećajni, više i bolje razumemo i sebe i druge, a to donosi strpljenje, blagost i veću toleranciju. Upravo strpljenje, blagost i tolerancija nam omogućavaju da reagujemo na pravi način sa razumevanjem i ljubavlju, kao i da ne kinjimo i ne slabimo sebe. Tada osnovno osećanje iz koga sve polazi je ljubav, a ona isceljuje i nas i druge. Zato, prihvatite šta god da se dešava u vašem životu i volite sebe, jer šta god da je to, to će proći kao i sve drugo što je prošlo. Međutim, da li će proći uz pomoć odbojnosti ili ljubavi definisaće vaša iskustva i uverenja o životu, a ona će uticati na vašu budućnost. Život će vam doneti još onoga za šta ste se VI odlučili.

Birajte mudro.

Vaša podrška na vašem putu uspeha,

Tamara