Iskustva klijenata

Zdravo, ja sam Slavica.

Imam 32 godine. Ćerka, “tetka malog prelepog anđela”, programer sa par nekih poslića već 15 godina, prijatelj, slikar u pokušaju, joga zaljubljenik u pokušaju.

Pre 8 meseci osnovne karakteristike su bile:

• manjak samopouzdanja (ok, mnogo veliki minus zapravo)
• negativno razmišljanje
• osećaj krivice i mnogo loših povezaniih osećaja između, sve u svemu ne baš lepa slika o samoj sebi.
• Name it I have it.

Jedan pobačaj… još više krivice.. još više suza.

Neću nabrajati sa koliko psihologa sam pričala od 17-e godine do sada, jer to je manje važno….”

Za svojih 5 godina profesionalnog rada nisam dobila ovako lepo, iskreno i sveobuhvatno iskustvo, a u kojem se obraća Vama. Svima vama, koji razmišljate o promeni i u potrazi ste za nekom tehnikom koja može u tome da vam pomogne, svima vama koji niste sigurni šta je hipnoterapija i pomalo vas je strah te tehnike, svima vama koji nosite bol i rane iz prošlosti i nikako da ih se oslobodite a želeli bi ste, svima vama koji ste se negde zaglavili i nikako da krene bolje. Zato vam prenosim njeno iskustvo u celosti baš kako ga je ona napisala i možete ga pročitati ovde

Seanse hipnoterapije sa Tamarom su mi donele rezultate u vezi dugogodišnje nesanice. Konačno mogu da spavam!! 😀 Uz pomoć ovog nežnog ali moćnog procesa polako postajem osoba kakva sam oduvek htela da budem, radosna, vesela, s puno pouzdanja i vere u sebe, u život.
Za vrlo kratko vreme sve se smirilo, nemiri, nervoza, strahovi, i san je ponovo bio tu. Gledam sebe iz nekog drugog ugla i volim to što vidim.
Zahvalna sam Tamari za veliku pomoć u ovoj situaciji, na njenom profesionalizmu i saradnji kao i posvećenosti poslu i klijentu.

Hvala , pozdrav, Vesna

Kao posledica izuzetnog hroničnog stresa, došla sam do tačke, gde nisam živela ni 2% punim plućima kao nekada. Postala sam toliko anksiozna da nisam izlazila iz kuće bukvalno ni do prodavnice, a da nisam sa nekim. Pa čak i ako budem sa suprugom ili prijateljem, postojala je šansa da doživim napad panike… Vremenom je sve ovo preslo u strah od straha, sa kojim sam se budila i legala… Čitala sam razne knjige, radila na sebi, menjala način života i stanje je malo počelo da se poboljšava ali je strah itekako postojao. Strah od putovanja, koji je nastavak agorafobije, je svo vreme bio prisutan a moje putovanje se približavalo..

Da nam je život bio lep, da smo ispravno učeni, da smo bez stresa i nervoze i teških životnih situacija odrastali i živeli, verovatno nam ne bi trebala. Međutim ne poznajem nikog kome nije potrebna, jer rad na sebi je konstantan rad i konstantno istraživanje, svakom je potreban.

Hipno terapija je do sada najbrži i najefikasniji način kojim sam došla do cilja, da budem srećna, zadovoljna sobom i svime oko sebe.

U sve sam krenula apsolutno laički i ne razmišljajući kako se to radi i kako se hipnoterapija praktično izvodi. Verovala sam hipnoterapeutu, osećala sam da nemam šta da izgubim, jer život mi je bio pretežak, i dole više nije bilo mesta. Želela sam da deluje odmah, da mi napravi čudo, i napravila je. Mogla bih da pišem danima sva iskustva koja sam imala posle rada sa Tamarom, sva pozitivna iznenađenja koja su me sačekala odmah posle prve terapije, a kasnije sve više.  Pokušaću da opišem u kratkim crtama, zašto sada stojim sa obe noge na zemlji i zašto sam zahvalna Bogu što mi je dao ovo divno iskustvo.

Prvo bila sam depresivna, ankciozna, neraspoložena, sa tumorom na štitnoj žlezdi, na lekovima za spavanje i antidepresivima, imam svoju firmu u kojoj radim po najmanje 12h dnevno, muž, deca, kuća… Ne znam da li su zadnje dve godine bila stašnija jutra ili većeri, ujutro sam mogla samo da plačem od ružnih misli, a uveće od istih nisam mogla da spavam. Godinama unazad sam se uspavljivala sa različitim lekovima za spavanje i posećivala psihijatra dva puta mesečno. Pri tome sam imala sreće i našla sam jako dobrog psihijatra, ali sve je teklo sporo, rešavali smo tekuće nedeljne situacije, a do tužnih jutra i večeri nismo praktično ni stizali. Mislila sam da je to tako normalno, da je to život, jer 40 godina živim tako. Mislila sam da to ne može da se promeni, da sam ja takva, i da sam previše osećajna i da moj mozak previše radi, i to je to.

Onda me je život poveo, jer sam poželela da imam srećna jutra i vesele večeri, poveo me je u avanturu, i slučajnim spletom okolnosti preko interneta sam se prijavila na Tamarinu radionicu o meditaciji, prvi put u životu sam se srela sa meditaciojom. Kako se život dalje igrao samnom, pošto sam smatrala da su ta jutra i večeri normalna pojava, a da pušenje nije, jer pušenje sam sama izabrala. Videla sam da Tamara radi hipnoterapiju koja pomaže kod odvikavanja od pušenja, i krenula u nepoznato. Znala sam da je količina cigareta direktno vezana sa mojim psihičkim stanjem, i godinama u nazad ne mogu da ostavim cigare, i istražujući sebe sam takođe znala zašto i kako sam propušila, i zašto i kako se trujem, ali nikako na svesnom nivou nisam uspela da ostavim cigare. I onda sam shvatila, kod Tamare, da su cigare samo posledica, posledica mog života i moje tuge, posledica mojih negativnih misli, i mojih strašnih jutra i večeri.

I krenule smo zajedno u avanturu, u avanturu gde je ona znala kako izgleda ishod. A ja? Meni je to bilo skroz nepoznato, kao sad da me neko pita kako izgledaju marsovci, jer ja ne znam kako izgledaju marsovci, tako i tad nisam znala kako izgleda probuditi se zadovoljan i srećan. Meni je taj osećaj bio apsolutno nepoznat.

Posle prve hipnoze, u koju pritom nisam ni dovoljno verovala, jer sam neverni Toma, ja sam prestala da pijem lekove za spavanje. Posle prve terapije sam sticajem okolnosti otišla na kraći odmor, i prvi put u životu se odmorila, jer ja nisam znala ni da odmaram. Znala sam samo da brinem, da se sekiram i da se borim, znala sam samo za stres. Međutim, tad se javlja nov osećaj, ja se odmaram, ja vidim boje, ja uživam. Oooo..čudnog li osećaja. Ne znam šta me snašlo. Nisam pod stresom što nisam na poslu, nasmejana sam i vesela. Ali ne nasmajena kao pre, jer pre sam se smejala da ljudi nevide moju tugu, a sad je nešto počelo da se budi, počela sam da dišem i osmeh je bio iz duše.

Krenula je jedna terapija za drugom i krenulo je to, da ja ne prepoznajem samu sebe. Sviđa mi se osećaj, a pritom ne znam s njim šta da radim.

Tamara je terapijama, kod mene u 40-toj godini postigla, da naučim da uživam, da naučim da živim, da naučim da budem srećna, da mi jutra budu divna, a večeri još lepše. Uspela je da probudi u meni sve osećaje koje nisam ni sama znala da postoje. I da mi je neko to prepričavao i govorio da je to moguće,  ja bih rekla: „Ma daj, možda je uspelo kod Pere, kod mene sigurno neće, jer ja sam takva i takva…“

Naučila sam kako da bolje komuniciram sa decom, sa okolinom, kako da se nosim sa stresom i nervozom.

I ne bih da bude hvalospev, ali Tamara, hvala vam za saosećajnost, ljudskost, humanost. Hvala vam za sate i sate potrošene na mene. Hvala vam što postojite i što na tako dobar način prenosite veštinu i posao koji radite, jer ja nikad ovo sama ne bih uspela da uradim.  I hvala vam što ste mi otkrili da život ipak može biti divan i u Srbiji.

Ceo ovaj tekst pišem, jer imam želju da svima prenesem moju radost i moju promenu, da svima kažem da mogu, da svima kažem da je lako i jednostavno izaći iz mraka na sunce.

S poštovanjem,

Svetlana

Kada je hipnoterapija ušla u moj život, jako sam malo znala ili mogu reći gotovo ništa.
Ali sam znala da ništa nije slučajno, i da mi sve dolazi tačno kada treba i kada sam ja spremna, kao i za poznatu izreku velikog duhovnika “Kakve su ti misli, takav ti je život.” Hipnoterapija je proces, u kojem kao i svako zrenje iziskuje vreme. Ali je bezbolan, i krajnje prihvatljiv.
Od “otkrića šta to tačno ne valja”, do korekcije “kako bi bilo lepo da bude drugačije”, pa prihvatanja toga svega kao “mogućeg”, put je koji bi trebalo iskusiti i s radošću sačekati rezultate.
Ono što je moj rezultat :
Zdravstveno se osećam skoro pa savršeno.
Finansijska slika je znatno bolja, što je za mene veliki pokazatelj mog napretka.
Međuljudski odnosi su se popravili do te mere, da sam dobila kompliment “uzdanice naša”.
Prepoznala sam svoj veliki talenat, i idem putem razvitka istog.
Moji osećaji su se popravili, što je najvažnije. Nestalo je “rupe u stomaku”.
Još sam u procesu, naravno. Rad na sebi nije cilj, već put. Ali, suštinski znam “mnogo bolje zračim i sve bolje privlačim”.
Sa voljom nastavljam.

Veliko hvala Hipnoterapiji i divnoj Tamari koja se ne bi mogla time ni baviti, da nema ljubav u sebi, prema ljudima i svom poslu.
A Ljubav sve pozlati.

Posle prve hipnoze moje iskustvo je bilo ovako, što se tiče strahova… Pojave se ali manje. Osluškujem i dalje al’ sam mirnija. A posle hipnoze sam baš bila opuštena i dobro raspoložena. Imala sam utisak da je trajala jako kratko tipa 5 minuta.

Nakon treće seanse, moj dominatni utisam je da se osećam dosta smirenije. Zadnjih pet šest dana osećam veoma dobro. Navikla sam se na Zrenjanin i promenu. Našla sam posao i cimerku od prvog.
Osećam se srećno i dobro. Sve situacije mi idu na ruku. Znam da to ima veze sa hipnozom zato sam htela da vam napišem. Hvala vam od srca za sve.

Draga Tamara! Nikako da Vam se javim, cele nedelje u haosu. Ali pozitivnom! Otvorila mi se čarobna vrata u poslu i sada…kada je riznica otvorena ruke idu pravo tamo!!! Ja sam super, srećna i savršeno se osećam. Nekad je ovo vreme znalo da me smlati ali ja sada vidim sunce, verovatno zato što se tako i osećam! Veliki pozdrav i poljubac i veeeeliko hvala za sve!!!

Draga moja Tamara, pre hipnoterapije moj život je bio pun nezadovoljstva, impulsivne reakcije, stresa. Sada je reč o drugoj osobi, osobi kojoj je život počeo da se osmehuje. Našla sam unutrašnji mir, koji ima za posledicu pozitivnu vibraciju.Osećaj je fantastičan i tako znate da ste na pravom putu. Život mi se poboljšao na svim poljima. Zahvalna sam ti na pomoći i podršci koju mi pružaš ka ostvarivanju mojih ciljeva. Veliko hvala Univerzumu što se baviš hipnoterapijom.