Znakovi pored puta

Prolećni sunčan dan, Dunavski kej na potezu hotel Jugoslavija – Ušće. Video me sredovečan dobrodržeći čovek na keju da sedim na klupi i pišem.

Pišem svoj novi post. Prišao mi je i rekao:” Izvinite. Svaka čast, vi ste jedini koji na celom keju ne držite ono čudo u rukama (čitajte mobilni) već knjigu i pišete. Želim vam da položite to što učite”. Ja pomalo iznenađena, mada mi je imponovalo da “polažem ispit”, nasmejem se i kažem: ” Hvala vam, ali ne spremam ispit. Pišem neki tekst koji hoću da objavim”.

Bilo mi je jasno da sredovečnom čoveku ne vredi objašnjavati šta je Facebook i post. Na to on meni onako oduševljeno: ” Šta god da je, želim vam uspeha i da od toga imate para”. To me pomalo dirnu, pa sam mu odgovorila: “Hvala vam od srca. Kad dođe do uspeha pare će doći same po sebi”. “U pravu ste. Baš tako. Svako dobro” reče on, nasmeja se i ode svojim putem dalje.

I ostade ja da sedim na klupi pitajući se čime sam to privukla. Shvatila sam.

Privukla sam svojom željom da pomognem ljudima zbog čega sam i pisala taj post na klupi. Moju dobru nameru je Univerzum pozdravio i kroz ovog živahnog sredovečnog čoveka poslao poruku podrške i poruku ljubavi. To je važno prepoznati kad imate ovakve ili slične situacije u životu.

Važno ih je prepoznati da bi ste znali da ste na pravom putu, da bi ste znali da je Univerzum uz vas i da bi ste povećali svoju motivaciju i elan da nastavite tim putem dalje. Važno je i zahvaliti se na tim porukama i znakovima pored puta, da bi ih primali još više, jer nam mnogo znače kao podrška.

Zato, hvala Univerzumu na podršci i ljubavi koju mi šalje.

Vaša Tamara