Čitanje misli

„Čitanje misli“ je zapravo kad znate šta neko drugi misli, iako vam niko ništa nije rekao. To su u glavnom isto naše automatske negativne misli. Svi smo mi ponekad skloni da „čitamo misli“. Pa tako tačno znamo šta je šef/dečko/drugarica mislio/la kad je to rekao/la ili tačno znamo zašto je to uradio/la. Sklonismo, da sebi damo moć sa kojom ulazimo u nečiji um i tako čitamo misli. A da li mi ustvari imamo takvu moć? Naravno da nemamo, osim ako nismo vidoviti. Kako razmišljamo i govorimo kada nekome„čitamo misli“:

• On/Ona se ljuti na mene….
• To je uradio/la namerno….
• On/Ona me ne voli….
• Odbiće me….
• Otpustiće me….
• On/Ona misli da ću je prevariti.

Zapamtite, vi ne umete da čitate misli. Vi ustvari pojma nemate šta drugi misle, ako ih niste pitali ili vam sami nisu rekli. Našim pretpostavkama mi, uglavnom, po automatizmu dajemo negativnu konotaciju i tako pravimo kod sebe loš osećaj, verujući u nešto što nismo proverili da li je tako. Na taj način počinjemo da brinemo, da strahujemo, tugujemo, ljutimo se i sl. i sebe uvlačimo u loša osećanja koja nas samo udaljavaju od nas samih i naših želja.

Ono što možete da uradite je, da proverite vaše pretpostavke tako što ćete da ih pitate:

• „ Da li si ljut/a na mene?“
• „Koju si ideju imao/la zbog koje si baš tako uradio/la?“
• „Da li me voliš?“ ili „Da li ti je stalo do mene?“

Itd., već ste shvatili sistem. Kad god sumnjate proverite tako što pitate. Tako izbegavate da se loše osećate zbog nečeg  što sumnjate i ne gajite naviku takvih automatskih misli. A otkrićete da smo zapravo magovi u „čitanju misli“ i koliko sebe tako opterećujemo bez ikakve potrebe.

Vaša Tamara